Klasično jutro neradnog dana

To izgleda otprilike ovako:

• 6:43 Matija se budi, provocira, sere. Zovemo ga da se premjesti kod nas. Dolazi u naš kravet i smiruje se na nekih pet minuta.
• 6:48 Matija postaje nemoguć, vrpolji se a Barbara počinje stopalima trljat po mojim nogama vrpoljit se, a ja bi spavaooooo!
• 7:05 “Drale, de upali mu Tom i Džerija…“
• 7:20 Matija se u međuvremenu malko primirio al ne valja “Drale, stavi mu nešto drugo. Stavi crtić na televiziji” “Jebote, pa ne mogu ja sad nazvat televiziju i tražit ih da puste crtić” “Stavi na televiziju!!!” Ja prebacim. Na RTL-u Johnny Bravo. Matija: “Oću Džerija!” Prebacim nazad na DVD.
• 7:30 Matija je na nogama mi i dalje se valjamo po krevetu. Vani se još nije pravo ni razdanilo nije. “Drale? Aj upališ grijanje. Ajde!” “Ajde ti. I prestani me više s tim nogama, koji ti je kurac! “A Drale nam se nešto nafurio na svoju ženicu jutros…“
• 7:35 ja pristajem, ne znam ni sam zašto, na paljenje peči, odem u kuhinju s namjerom da otpoćenem kahfu kadli ono “E, ugasio se žižak u kuhinji!” “Daha,… ja ugasila, ups…” “E pa onda ćeš palit, ne jebe me više!” “Di mi je fakin roba?”

I tako to… Napravio kavu nama i Matiji kakao (”Ocu i ja kavuuuuuuuuuu!“)

E onda u međuvremenu se i Barbara udostojila ustati (oko 9:45) pa ona sad nešto važna kao sad ću ja ko Tsunami (Točno tako je rekla, ko TSUNAMI?)
Još uvijek se ništa bitno ne događa, sad je oko 10:15. E jesmo kilavi!

Jozo je zvao u ponoć i po, ne znam zašto misli da bi ga tako kasno čekao. Sa Semrom sam se čuo jučer i dogovorio nešto neodređeno, kao, ako ona ne bude u Sarajevu onda svi dolazimo u Gradaćac. Ne znam, vidjet ćemo.

E da. Da se referiram na prethodni post. Položio sam ispit. 108 bodova od mogućih 110. Zaboravio sam kao je to učiti i biti u školi. No, ovaj put sam osjetio kako je to kad HAK opali po džepu pa sam se ipak malo iskulirao i položio.

Toliko. Za sada!

Bom!