Somelier

Dragi moji,

ovo je bio, što se kaže po angleški, Hell of the week. Ne mislim na ovaj tjedan, već na onaj minuli. Naime, moja draga, ljubljena, Barbarossa je počela sa snimanjem serije, debilne policijske serije koja će se vrtiti na RTL-u i to će joj omogućiti karijeru, budućnost i ta sranja. Posao se sastoji u tome da ona nadzire televizijsku ekipu sastavljenu pola od amatera pola od profesionalaca dvojbenog profesionalnog kreda i kontrolira scenario. Posao koji dnevno zna trajati i po 16 sati. Nemam ništa protiv toga da radi i probija se al mi je bilo žao
gledati je tako izmučenu, nervoznu i izgubljenu. To je prenaporan posao, i kako kaže, oni su, doslovno, robovi. Vidjet ćemo kad se pojavi serija na šta će to ličiti, al ona već sada vidi da je to shit.

Kako bilo, ja sam pripremio neki plakat za Animafest, treba ga još dotjerivati, al konceptualno je već gotovo. Za neupućene, Animafest je
organizirao pozivni natječaj za dizajn, odlučio sam prihvatiti poziv i krenuo u izradu plakata koji je izmamio uzdahe sreće među mojim kolegicama i Barbarom, čak je izvukao “Fora” iz vječno nezadovoljne Mirne. Kad već spominjem Mirnu, moram priznati da mi godi njena skepsa. Postajem sve više ovisan o njenim konstruktivnim kritikama koje su rezultat njenog, sad to apsolutno vidim, velikog iskustva. Naravno da ful zavisi o njoj, al meni se čini da smo dobar kreativan par :) :) Jučer je kod Mirne, naime, bila sedaljka u stilu ja sam somelier, pogađate, došao je Zgrablić s torbom punom raznih butelja. Večer je protekla u njuškanju, grgljanju, fantaziranju o nekim mirisima. Goran je u jednom momentu već 15 minuta njuškao neko crno vino, pa borovnice, brusnice, ne znam više šta je bilo, i ja ga pitam, a ovo gorko? A
on, ne znam, nisam još probao, kaže njušeći :) Nisam imao osjećaj da sam se napio. Ispričao sam se u pristojno vrijeme, oko ponoći, ja moram kući, dosta je više, dobro je bilo na stranu šala, Gorane, Mirna, e baš vam hvala! Doma sam pokušao pogledati Casino Royale i prispavalo mi se već pri prvoj potjeri. Možda sam stvarno postao dinosaur, al ne vidim ništa uzbudljivo u akrobacijama po skelama, a sigurno je proradilo i vino. To se vidi i po tome jer me jutros u uredu svi nešto bockaju, kao, što si nateko, jel se jučer to nešto feštalo?

Moram oprati auto, jedva vidim kroz staklo. To ti je ta lijenost. Recimo, već mjesecima vozim bez one tekućine za pranje prozora, a kako je u Travoltinom puno onih breza koje se linjaju na proljeće, Apčihaaaaaa, auto mi je pun sićušnih žutih mrlja, ljepljivih. Malo je gadno voziti tako, složit ćete se.

Neki dan sam zamalo ubio babu na biciklu i nagnječio djecu koja su igrala lovice. Danas Barbi i ja idemo na neka zbivanja Biennala, valjda će i Goran doći. Koncert finskog dua Pan Sonic za sada zvuči više nego obećavajuće! Eric Truffaz je bio zajeban, iako na momene uspavljujuć. Bubnjar je u jednom djelu krenuo s nekim imitiranjem glasova koji su se semplirali pa je zvučalo psihodelično i transično. Truffaz, vođa benda, je poprilično pristojan i suzdržan tip, djeluje jako blago i simpatično. Dobri su dečki, ne znam ko me najviše oduševio, preludi orguljaš na distorziji, bubnjar jocker ili kontemplativni basista sa disonantnim uletima. MA odlično. PET! Eto toliko za sada.