Una viče kroz prozor “Pojedi je, pojedi je”
Ja: “Nemoj Matija, to ti je možda zarazno”
Una: “Jedi, jedi!, Pa šta, i ja sam jela kad sam bila u njegovim godinama!”
…sic…
Uživam u novom fotoaparatu, Matija se penje po špagama. To što se naučio penjati sam predstavlja mu silnu sreću. Pokazao sam mu da se mora više uhvatiti i sad ide opet, opet. Fasciniran je. Baš kao ja Canonom. Fino slikuckam Mateka i uživam u toj jednostavnosti. Sad je svukao jaknu i krenuo opet na svoj Indiana Jones mostić, neumorno odlučan da usavrši naskok i to ga čini sretnim!
