Novi iMac

Nadam se da neću funancijski propasti. Na stolu mi se od jučer lijeska novi iMac, 24 inčni monitor u kojem se skriva moćni kompjuter. Tipkovnica tanka kao u startreka, mighty mouse i sve te pizdarije koje uz  njega dolaze. Jučer ga je i Barbi koristila, nisam vidio da je bila nešto nesretna s njim. 

Inače, Barbi nam je postala prava novinarka. Objavljen je njen članak na Glorijinim stranicama za koji je trebala napraviti pravo istraživanje. Iako je tema totalno banalna, i Rafi i njegovoj pobjedi na Farmi, rad na tom tekstu uključuje sve elemente koji su potrebni kod novinarskog posla i moj osobni dojam je da se dobro snalazi. U ostalom, light teme su super za vježbu, tko će odmah pisati o ratnim zločinima, treba prvo malo o Rafi, pa o Vlatki Pokos, pa onda malo zahtjevnije, tipa Severina, malo po malo do Glavaša. 

Imamo tog jednog prijatelja, piše već masu vremena u Gloriji. Znam ga odavno, kad je pisao i po drugim novinama, ali je zaglavio u Gloriji, moglo bi se reći da mu dobro ide. Ja znam da je privatno on vrlo nezadovoljan, ok je plaća, nema pritiska političkog tipa, ali egzistencija je to, pa je valjda zato i pristao. Imam i drugog prijatelja koji piše za Feral, on je isto nezadovoljan, mogla bi biti bolja plaća, ali mu njegov neuništivi anarhistički duh ne da da se komercijalizira. Realnost je da niti je u toj Gloriji neka sad užasno visoka plaća, niti je u Feralu tako grozno mala. Nezadovoljstvo može proizlaziti iz naprosto jednog ogorčenja činjenicom da danas u ovoj državi moramo previše raditi, toliko da rijetko imamo vremena za sebe. Čovjek je stvoren za rad, ali ja vjerujem da je previše rada jednako destruktivno kao i premalo. Opterećuje te. Bilo da je u pitanju gomila gluposti kojom se moraš baviti, ili gadan osjećaj koji te prati da tvoj rad ima mali ili nikakav efekt, što vjerojatno muči mog prijatelja iz Ferala. Kako god, kako bi rekla Milena Dravić, u prekrasnom filmu DušanaMakavejeva, Misterij Organizma “Drugovi, jebite se, to je zdravo”, malo se više bavit sobom ne bi škodilo.