Una viče kroz prozor “Pojedi je, pojedi je”

Ja: “Nemoj Matija, to ti je možda zarazno”

Una: “Jedi, jedi!, Pa šta, i ja sam jela kad sam bila u njegovim godinama!”

…sic…

Uživam u novom fotoaparatu, Matija se penje po špagama. To što se naučio penjati sam predstavlja mu silnu sreću. Pokazao sam mu da se mora više uhvatiti i sad ide opet, opet. Fasciniran je. Baš kao ja Canonom. Fino slikuckam Mateka i uživam u toj jednostavnosti. Sad je svukao jaknu i krenuo opet na svoj Indiana Jones mostić, neumorno odlučan da usavrši naskok i to ga čini sretnim!

E, sad. nekima je ovo odvratno, a meni, ipak nije. Fora mi je. A sad. Da li ćete vidjeti slideshow? Nemam pojma. Probajte. Al, evo, za one ki vide, ovo je slikano danas u naletu hiperfotografiranja Ivorovim aparatom, nikakva estetika, samo priča, sirovo i iskreno. Nadam se da vam se sviđa.

Danas smo Matija i ja sami doma. Jedini zadatak mi je održavati kakav takav red i provjeravati da je matija sit, veseo, zadovoljen u svakom pogledu. Išli smo malo u đir ranije, al već 6 sati pada kiša, krajnje neugodan i dosadan dan koji smo proveli u stanu. Matija je ufuran u razne likove iz crtića koji gleda, upravo je na programu Sinbad, pa se sakrio u zavjesu.